И извоз и увоз су забележили значајан раст током периода. Извоз је износио 4,62 билиона јуана, што је повећање од 19,2 одсто у односу на годину раније, док је увоз порастао за 17,1 одсто на 3,11 билиона јуана.
Аналитичари приписују снажан учинак делимично отпорности кинеског извозног сектора. Добро-успостављен производни систем у земљи, комплетни индустријски ланци снабдевања, разноврсна извозна тржишта и стална надоградња структуре производа и конкурентности помогли су да се одржи стабилан извозни замах.
Побољшање екстерне тражње такође је одиграло кључну улогу. Од почетка године, глобална производна активност је остала на територији експанзије, што одражава континуирани опоравак у сектору и пружа снажну подршку међународној трговини.
Гледајући главне категорије производа, извоз механичких и електричних производа достигао је 2,89 билиона јуана у прва два месеца, што је пораст од 24,3 одсто на годишњем нивоу. Извоз радно{3}}интензивне робе износио је 702,67 милијарди јуана, што је повећање од 15,6 одсто, док је извоз пољопривредних производа порастао за 9,7 одсто на 120,01 милијарду јуана.
На страни увоза, набавка механичких и електричних производа порасла је за 21,3 одсто на 1,21 билион јуана. Кина је такође увезла 210 милиона тона руде гвожђа, 10 одсто више у односу на исти период прошле године, и 96,934 милиона тона сирове нафте, што је повећање од 15,8 одсто.
